Frontpage Slideshow (version 2.0.0) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Постојеће стање снабдевања грађана пијаћом водом

Снабдевање становништва урбаних средина (градова и села) пијаћом водом се најчешће врши дистрибуцијом воде цевоводом од изворишта до места живљења (куће или станови).
Изворишта пијаће воде су у највише случајева подземни водени ресурси (артејски, субартејски или рени бунари) или пак површинске воде. На самим извориштима вода, најчешће, не одговара нормама воде за пиће, а углавном не постоји никакав физичко хемијски третман сирове воде, већ само дезинфекција хлорним препаратима.
На веома малом броју изворишта је инсталиран физичко-хемијски третман пре дезинфекције воде, а постоје и изворишта на којима се не врши ни дезинфекција воде.
У већем броју случајева, где се вода без претходне припреме дезинфикује и транспортује цевоводом до потрошача, као и у мањем броју случајева где третман воде није обављен коректно, долази до погоршања физичко-хемијског састава воде.
Услед оксидације кисеоником и/или хлорним препаратом настаје читава палета нових хемијских једињења која нису била присутна у изворној води ресурса. То су разни тешко растворљиви талози гвожђа и мангана, продукти разлагања органских материја, као и хлорамини, трихалометани и други хлоровани деривати органских материја.
Осим наведеног, велику опасност за становништво представљају и специфични микрозагађивачи пореклом из изворне воде ресурса, као што су феноли, арсен или амонијак, који у случају застарелог начина припреме воде (технологије) на изворишту или пак непостојања исте, остају у водоводној води и допремају се до потрошача.
Као секундарни проблем последично настао дугогодишњим транспортом воде описаног састава кроз водоводни систем, истиче се изузетно лош квалитет водоводних цеви, које су поред просечне старости од 30 и више година оптерећене огромним наслагама талога – одличним прекурсорима угрожавања органолептичких и микробиолошких особина водоводне  – пијаће воде.
Укратко, стање технике је такво да највећи део нашег становништва кроз водоводне цеви добија неадекватну воду за пиће, која није у сагласности са Правилником о хигијенској исправности воде за пиће (Сл. Лист СРЈ, 42/98).