Frontpage Slideshow (version 2.0.0) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Развој школства у Качареву

Аутор О.Ш. Жарко Зрењанин
14 Новембар 2007

РАЗВОЈ ШКОЛСТВА У КАЧАРЕВУ

 

Пре рата, док су још Немци живели на територији Качарева, они су имали своју школу. Школске зграде биле су разбацане, а као по правилу учионица и учитељев стан били су у једној згради. Учитељи су међусобно имали мало везе. У руководиоцу школе била је једина веза која је донекле оправдавала назив да у Качареву постоји једна школа, а не онолико колико и учитеља.

Након колонизације, 1945. године, школство је стално напредовало. Поред Основне школе, 1947. године отворена је, на инсистирање неких родитеља Прогимназија само са првим разредом. Директор Прогимназије, Костић Радоје,  је био и једини стални наставник. Настава је била предметна, па су у недостатку сталних наставника поједине предмете предавали учитељи Основне школе. Бројно стање ученика било је око 67. Квалитет наставе није био на висини, због нестручности наставника, недовољне популаризације школе, нередовног долажења ученика, закашњавања наставника итд.

Прогимназија је одвојена од Основне школе 1948. године и претворена у Непотпуну гимназију. Учионице су биле распоређене у неколико зграда и инвентар и зграде су подељене.

Запослено је пуно нових наставника, па се поправио квалитет наставе и укупни резултати ученика.

У току лета извршена је детаљна поправка школских зграда  и Основне школе и Непотпуне гимназије у којој су учествовали сви мештани и све радне организације и установе.

По националном саставу ученици у обе школе су били шарени: Срби, Хрвати, Македонци, Црногорци, Словенци, а у мањини су били: Румуни, Мађари, Немци, Словаци и др. Највише је било Срба и Македонаца.

Као што је школска зграда и инвентар доведен у ред, тако су се морали довести у ред и ученици. Тражена је крајња тачност у извршавању обавеза – учења, чистоће, дисциплине, рада, чувања школске имовине, другарског понашања према вршњацима и поштовање према наставницима. Било је тешко само месец дана, док ученици нису схватили да ће бити заиста кажњени за недисциплину и нерад.

Кад је успостављен ред, створени су услови за квалитетније планирање метода рада. У овоме су много помогле Пионирска и Омладинска организација у школи. Основана је Ученичка задруга при школи за снабдевање ученика разним потребним материјалом. Основни добровољни улог био је 50 динара по ученику, који се враћао по завршетку школовања, приликом селидбе ученика итд.

Руководилац Задруге био је наставник Дудић Коста са још 5 ученика. Састанци овог малог колектива били су врло чести. Сви проблеми су решавани док су „врући“.

Одржавани су и масовни састанци ученика на којима су разматрана сва важна питања за ученике, наставнике и школу. Исто тако су одржавани и родитељски састанци на којима су се родитељима износили проблеми школе и ученика.

Успешном сарадњом ученика, наставника и родитеља школа је добијала све бољи углед, како у месту, тако и у околини.

Од почетка школске 1950/51 године, на предлог СНО -  Повереништва просвете, у Качареву постоје две самосталне Осмолетке – српска и македонска. Српска Осмолетка носи назив: Осмолетка са српским наставним језиком у Качареву. Директор је Поповић Радосав.

Између ова два колектива подељене су школске зграде. Забавиште је остало и даље заједничко и оно је радило на српском језику.

Ове школске године школа је добила још две зграде, огромно проширење за школско двориште, простор за фискултурно игралиште, као и башту за кружок биолога.

Изградња нове школске зграде

Акцију подизања нове школске зграде свесрдно су подржали грађани и СНО. Друг Милан Првулов, председник Савета за просвету при СНО, предложио је оснивање „просветне лутрије“ како би се прибавила материјална средства за подизање овако великог објекта.

Прилоге за згодитке ове лутрије дале су СРЗ целог среза и поједина предузећа и установе. Вредност ових згодитака достизала је 3.500.000 динара. Штампано је 100.000 срећака. Од овога, продато је око 45.000 комада. Цена једне срећке била је 50 динара. Срећке су растурали углавном просветни радници града и среза Панчева, града Београда, Зрењанина, Новог Сада, као и срезова: новосадског, ковачичког, бегејског, тамишког. Растурањем и организовањем лутрије највише су се истакли просветни радници Лутријског одбора.

Извлачење згодитака обављено је 25. новембра 1951. године у сали Дома културе. Одбор за извлачење сачињавали су поред угледних грађана из места и представници гостију који су дошли да присусутвују овом извлачењу.

Неизвучени згодици остали су власништво Лутријског одбора. Одбор је те згодитке уновчио и новац предао Одбору за грађење нове школске зграде.

Са градњом нове школске зграде почело се 28. новембра 1951. године. Прве цигле у темеље узидали су ученици и чланови Партије. Ученицима је дата ова част баш зато што су они први започели акције за изградњу школе. Они су били главни агитатори код грађанства за ову акцију. Тога дана узидана је у темеље школе и повеља:“Радови су започети баш овога дана када се прославља 10 година Народне револуције.“

Изградња школске зграде трајала је до 5. септембра 1956. године. У међувремену је долазило до многих тешкоћа, што финансијских, што техничких. Захваљујући најупорнијим у селу преброђене су све недаће. Требало је пренети много песка, цигле и другог материјала. Преко 20.000 часова дали су грађани и ученици за изградњу своје школе.

нова ск ѕграда


Нова школска зграда

Када се инвентар преселио у нову зграду, оне зграде у којима се до тада одвијала настава претворене су у станове за наставнике и учитеље.

Оснивање Осмогодишње школе „Жарко Зрењанин“

Спајање две Осмолетке извршено је 24. новембра 1952. године и формирана је Осмогодишња школа, која је добила назив „Жарко Зрењанин“. Директорка Томић Ружа је истакла да спајањем ових двеју школа (српске и македонске) треба остварити тешњу сарадњу међу наставницима и другарство међу ученицима.

Када је завршена нова школска зграда, школска година је почела 13. септембра 1956. године. Отпочео је рад у 29 одељења (18 нижих и 11 виших) од чега 13 нижих са српским и 5 са македонским наставним језиком и 6 виших одељења са српским и 5 са македонским наставним језиком.

Новембра 1956. године отворена је ђачка кухиња. Црвени крст додељује намирнице, а храну свакодневно припремају дежурне курсисткиње (домаћичког течаја). Оброк примају сви ученици после другог часа.

У марту 1957. године почело се са радовима на школском парку испред нове школске зграде. Радови су завршени пред 1. мај. Парк је ограђен летвицама, постављене су и клупе.

уценици уредјују парк 01

Ученици уређују парк испред школе

Народни херој Жарко Зрењанин

Осмогодишња школа „Жарко Зрењанин“ у Качареву носи име народног хероја, народног учитеља, који је рођен у селу Избишту 1902. године. Звали су га још и „сеоски уча“.

После завршене основне школе у Избишту, учи гимназију у Сегедину, а затим учитељску школу у Сомбору и 1923. године постаје народни учитељ.

Придружује се револуционарној борби, постаје члан ЦК КПЈ и даје свој несебични допринос у борби против далеко надмоћнијег непријатеља. Организује разне диверзантске групе, упућује групе и појединце у партизанске одреде и бригаде, иде из места у место у Војводини и указује људима шта треба да буде њихов циљ. На таквом задатку и гине, неко га је издао.

Дан школе

Колектив школе је 19. октобра 1962. године донео одлуку да се 6. априла сваке године прославља Дан школе. Овај датум је узет из живота Жарка Зрењанина. Тог датума је народ приредио манифестацију Жарку приликом пуштања са робије.

Одлучено је да се у школи подигне спомен биста Жарку Зрењанину.

6. априла 1963. године школа први пут прославља Дан школе. Тог дана, управитељ школе, Милан Јелић, открио је спомен бисту. Овој свечаности присусутвовали су просветни радници суседних школа и представници Просветно-педагошког завода и општине.

БРАТИМЉЕЊЕ СА ДРУГИМ ШКОЛАМА

Наша школа се збратимила са Основном школом „Братство-Јединство“ из Поповца у Барањи. Идеја о сарадњи са овом школом родила се на једном часу одељенске заједнице VIII-2 са разредним старешином Невенком Живковић, марта 1976. године. Почело је дописивањем одељенских заједница, а до првог сусрета је дошло у Качареву, маја 1976. године. Први сусрет био је спонтан и пријатељски.

Следећи сусрет је био октобра 1977. године у лепој питомој Барањи (СР Хрватска). Смењивали су се сусрети и у једној и у другој школи, укључиле су се и остале одељенске заједнице и разредне старешине. И зато није ни чудо што је на једном састанку Збора радних људи и једне и друге школе оберучке прихваћена идеја о братимљењу школа. Тако је у Качареву на Дан школе, 6. априла 1979. године, потписана повеља о братимљењу ова два колектива.

Том приликом је договорена даља сарадња. Сваке године крајем маја организује се заједнички сусрет одељенских заједница VI разреда, да би се у следећој школској години та сарадња продужила на генерацију VII разреда, који размењују посете. Сваке пете године сусрећу се колективи школа, а поводом значајних датума из живота и рада сваке школе размењују се делегације ученика и наставника, који у своје домове примају госте из збратимљене школе.

Сваки пут су се у току три дана организовала спортска такмичења, приредбе и обилазиле су се знаменитости Београда са околином и Барање.

посета муѕеју

Ученици из Качарева и Поповца у посети Војном музеју у Београду

Још један облик сарадње се одигравао традиционално на нивоу САП Војводине. Сарадња која је била успостављена са школом из родног места народног хероја Жарка Зрењанина из Избишта проширена је на све основне школе које носе његово име.Сваке године школе су се састајале и одржавале спортска такмичења и друге манифестације

ИЗГРАДЊА НОВЕ ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ

почетак кабинетске наставе

Качарево је 1980. године добило нову Спортску халу, која је дата на коришћење Месној заједници, школи, Спортском друштву и Дому културе.

Од другог полугодишта почела је са радом школска библиотека са 4.600 књига.

И поред свега, простор у школи постао је тесан, па се почело са плановима за изградњу нове школске зграде.

Најуспешнија акција радног народа у Качареву и радника школе је прикупљање средстава самодоприноса. Радници школе су по завршном рачуну издвојили 20 милиона старих динара, а прикупљене су појединачне уплате. Одржана су два родитељска састанка са свим родитељима школе и коначно одлучили о посебним средствима у виду прилога или помоћи за доградњу новог школског простора.

Радници школе су дали још већи допринос овој акцији радећи на рушењу старе школе и припремању терена за изградњу. Сопственим снагама су срушили стари део зграде. Грађевински материјал је распродат и та средства су уложена за нову зграду. Камен темељац је коначно постављен 27. јула 1984. године, а поставио га је један пензионисани просветни радник Светозар Милосављевић. Радове је изводило грађевинско предузеће „Будућност“ из Новог Сада. Својим личним радом наставници и ученици ове школе су уштедели знатна средства.

 

пост камена темелјца

Постављање камена темељца

 

контуре нове зграде


Контуре нове школске зграде

Школске 1984/85 године адаптирана је стара школска зграда. 30. августа 1985. године приређена је велика свечаност поводом завршетка нове школске зграде. Душан Шимић, друштвено политички радник из Качарева пресекао је врпцу и отворио нову школску зграду.

ѕваницно отв сколе

званично отварање школе

кул умет програм на отв сколе

културно-уметнички програм на дан отварања школе

Ученици су са задовољством приступили сређивању школског дворишта и простора око школе. Засадили су пуно садница и направили леп парк.

уредј двориста 02

Ученици уређују школско двориште

Школа је повећана за 1.600 квадратних метара. Почело се са кабинетском наставом у вишим разредима. Одвојена су велика средства за куповину новог намештаја и опремање библиотеке, ликовног кабинета, техничког, физике, хемије, зборнице, купљени су и савремени ормари за аудиовизуелна средства, панои и други потребан намештај.

РАЗНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ И ПРОСЛАВЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ

Наша школа ја од свог оснивања имала пуно разлога да организује прославе и приредбе, што на нивоу саме школе, што на нивоу села. Увек је била добра сарадња са осталим културним установама и друштвеним организацијама. Ученици су се представљали богатим програмом.

Свечани пријем првака у Пионорску организацију одржавао се сваке године у оквиру прославе Дана републике.

Затим, радници школе су сваке године организовали приредбу поводом Нове године када су ученицима дељени колачи и  новогодишњи пакетићи.

И 1. мај се традиционално прослављао сваке године, као и 25. мај, Дан младости. Поводом овог празника дочекивана је и испраћана штафета младости.

И наравно, славио се Дан школе.

дан сколе 01


Постављање сцене за пријем првака

сколска приредба пријем првака пионири

Приредба поводом пријема првака у Пионирску организацију

полаганје пионирске ѕаклетве

Пионири полажу заклетву

ПРОСЛАВЕ И МАНИФЕСТАЦИЈЕ ДАНАС

У данашње време приредбе се праве на почетку школске године поводом пријема „ђака првака“, Школске славе, Дана школе и на крају школске године организује се завршна приредба на којој се додељују награде најбољим ученицима.

дан школе

Дан школе

сколска слава

Школска слава Свети Сава

ѕаврсна приредба

Завршна приредба испред Месне заједнице

Додела награда на крају школске године

Наши ученици учествују на "Базару здравља"