Моја крсна слава


МОЈА КРСНА СЛАВА

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ О СЛАВИ

Ниједан народ није тако смишљено и нeжно украсио хришћанске празнике као српски народ. Све је окићено нарочитим дирљивим и красним обичајима као лепо изаткани ћилим. Па још како су Срби научили да воле и поштују свеце Божије, нарочито своје крсне славе. Заиста као нико у свету.

Шта је крсна слава? То је један искључиво српски обичај. Сваки дом има свога свеца заштитника. Хришћански свеци нису некакви измишљени богови него стварне личности, који су као људи на земљи живели богоугодним животом, посветили се и у Рај ушли. Они се моле Богу за нас на земљи и Бог из љубави према њима – зато што су они показали своју љубав према Богу – испуњава им молитве за људе. На дан славе српски дом блиста у светлости и радости. На сто се постављају у част светитеља четири ствари: запаљена свећа од воска, колач од пшенице, освећено жито и вино. Свећа представља светлост истине којом је Христос обасјао свет. Хлеб, жито и вино представљају духовну радост и храну, све од Христа и кроз Христа. Сва чељад су обучена тога дана у свечано рухо, и сви се труде око дочекивања гостију. Благодарећи славама у Србији се никад није умирало од глади. Јер су славе врло честе, а милостиња чини половину славе. Но не само да сви домови српски славе славу него и све установе и друштва: и села и градови и цркве и школе и војска и еснафи и болнице и разна добротворна удружења.

 

 

 

ОД КАДА СРБИ СЛАВЕ КРСНУ СЛАВУ?

Наши преци су почели да славе оног светитеља на чији дан су примили свето Крштење (одатле и назив „крсна слава“).

Срби нису прекидали ову своју традицију ни у турском ропству, ни у бројним ратовима и бедама, све до времена несретног комунизма, када су се у Србији у многим домовима славске свеће угасиле.

У данашње време, Богу хвала, многи желе да се врате својим коренима, да опет славе своју крсну славу и тако врате Божији благослов на свој дом.

ЗАШТО СЛАВИМО СЛАВУ?

Светитељ кога славимо је наш заштитник и молитвеник пред Богом. Он нас невидљиво чува и помаже нам у свим нашим животним тешкoћама. Он је наш животни учитељ, па зато ми треба да се потрудимо да задобијемо оне врлине које је он стекао живећи на земљи и трудећи се да угоди Богу.

КАКО ДА ПРАВИЛНО СЛАВИМО СВЕТИТЕЉА?

Важно је да крсну славу прославимо онако како нам је света Црква прописала и како нам је од наших старих остало. Све неправилности које се данас јављају, као што су спремање мрсних јела у посне дане, неумерено коришћење алкохола, ружне речи и псовке, пушење поред славске свеће и друго, су врло штетне. Боље је да не славимо, него да овако вређамо нашег светог заштитника и учинимо велики грех.

КАКО СЕ ПРЕНОСИ СЛАВА?

Слава се преноси са оца на сина када син заснује своју породицу и оде из очеве куће.

Те, прве године, син долази код оца на славу. Том приликом, отац предаје у десној руци четвртину славског колача и честитају један другом славу. Син носи део колача својој кући и дели га са својом породицом. Следеће године син самостално слави славу.

СВЕЋЕЊЕ ВОДИЦЕ

На неколико дана пред славу зовемо нашег свештеника да нам освети водицу и донесе Божији благослов у дом. За ту прилику треба да припремимо посуду са водом, букет босиљка, мању свећу, кадионицу са жаром, тамјан, славску икону (коју постављамо на источној страни) и списак укућана.

Приликом освећења водице, свештеник чита молитве за напредак свих укућана, као и за покој душа наших умрлих сродника. По освећењу, отпијамо од славске водице, а са остатком спремамо славски колач и кувамо славско жито.

КАДА ЈЕ СЛАВА ПОСНА А КАДА МРСНА?

Врло је важно да славска тсрпеза буде у складу са даном у који се слава падне. Ако се слава пада у пост или ако се мрсна слава падне те године у среду или петак, ОБАВЕЗНО се спрема посна трпеза. Велики је грех пред Богом и пред нашим Светитељем, да у те дане спремамо мрсна јела да би смо што више угодили гостима. Тога дана треба пре свега да умилостивимо и да угодимо нашем најважнијем госту – Светитељу.

ДА ЛИ СЛАВИТИ У СМРТНОМ СЛУЧАЈУ?

Слава је пре свега један духовни догађај. Најважније је резање колача, а све остало је ствар воље и могућности. Дакле, спремање јела, звање гостију и весеље уопште нису услов да се крсна слава прослави како треба.

Због несхватања смисла крсне славе, у нашем народу постоји погрешно мишљење да у смртном случају не треба да славимо слсаву. Управо је онда важно да режемо славски колач, јер када свештеник чита молитве за наш напредак, он то чини и за покој душа наших умрлих сродника, а молитва и милосрђе су једино што можемо да учинимо за упокојене.

ДАН УОЧИ СЛАВЕ

На дан пред славу месимо славски колач од чистог пшеничног брашна, квасца и соли, без икаквих додатака (млека, јаја и др.). На колач се ставља печат ИСХС НИКА (што значи: Исус Христос побеђује), а могу да се ставе и разни украси од теста. Славски колач представља наш насушни хлеб који смо од Бога добили и који му приносимо на жртву у славу и част нашег Светитеља.

Такође, колач представља самог Христа Господа који је Хлеб живота.

За сутрашњи дан спремамо црно вино, две свеће (велику и малу, по могућству воштане) и славско жито (које се спрема од жита уз додатак других плодова – ораха, сувог грожђа и сл.)

ДА ЛИ СЕ СЛАВСКО ЖИТО СПРЕМА ЗА СВАКУ СЛАВУ?

У нашем народу погрешно кажу да се славско жито не спрема за светог Илију и за светог архангела Михаила зато што су они живи. Ово је велика грешка јер се славско жито не спрема за покој душе свеца, већ у славу и част његову, а у спомен умрлих наших сродника. Сви Свеци су живи у Христу Господу, па се и жито спрема за сваку славу.

ОДЛАЗАК У ЦРКВУ

Рано ујутру одлазимо у цркву на свету литургију. Са собом носимо славски колач, жито, вино и малу свећу коју стављамо у жито и касније палимо приликом резања колача.

Тога дана би требало да се сви укућани (или барем домаћин) причесте светим Тајнама Христовим, наравно, уз претходну припрему постом и светом Тајном покајања и исповести.

РЕЗАЊЕ КОЛАЧА

По завршетку свете Литургије свештеник сече наш колач и прелива га вином. Онда сви заједно окрећемо колач и певамо црквене песме. По завршетку, свештеник ломи колач са домаћином, и притом му каже: Христос је међу нама! а домаћин одговара: И јесте и биће! и тако три пута.

СЛАВСКИ РУЧАК

Када дођемо кући домаћин пали славску свећу тако што се прекрсти и пољуби је. Она гори целог дана и симболише светлост Христове науке.

Када нам дођу гости на славски ручак (или вечеру), после честитања славе, прекрсте се и послуже славским житом. После молитве (тропар Светитеља кога славимо) приступамо трпези (са молитвом и устајемо са трпезе). По старом обичају, домаћин не седа за трпезу из поштовања према светитељу који му је тога дана главни гост.

Протојереј

Сретен Качаревић