Качарево кроз векове

Назив Качарева кроз векове

Die Bedeutung der Sprache zeigt auch die verschiedene Namensnenung der

Ortschaft Franzfeld zu verschiedenen politischen Epochen:

  • 100 Jahre Franzfeld (Österreichische Zeit)
  • 26 Jahre Ferenzhalom (Ungarische Zeit)
  • 6 Jahre Franzfeld
  • 17 Jahre Banatsko Kraljevicevo (Jugoslawische Zeit)
  • 4 Jahre Franzfeld (1941-1944)
  • seit 1945 Kaсarevo

Почеци Качарева

Hungarian Villages Settled by Germans

Approximately 800 villages were founded in Hungary by German settlers from 1711 to 1750. These German settlers came from the regions known as Baden, Württemberg, Alsace, Lorraine, the Rhineland, Westphalia, Bavaria, and Swabia, as well as from other areas. Even though they came from various regions and spoke various dialects, the Hungarians called them Swabians, and the name came to be used in reference to all Germans who settled in the Danube valley.

 

Назив, популација и генеолошки подаци

Franzfeld

Village Names:

  • German: Franzfeld
  • Official: Kacarevo, Kraljevicevo, Banatsko Kraljevicevo
  • Hungarian: Francfold, Ferencfalva, Ferenchalom
  • Spelling and/or dialect variants:

 

Мештани села Путниково замало у Качареву

Posle završetka II sv. rata, u jesen 1945. godine kako u svom rukopisu piše Milan Radovanović“... pokrenuta je akcija preseljenja Putnikovaca u Kačarevo. Dece u školi je bilo sve manje pa je postojala opasnost da se  zatvori. Selo nije imalo svoj pašnjak što je kočilo ekonomski razvoj, a opasnost od podzemnih voda je bila stalno prisutna, tako da su meštani odlučili da pošalju jednu delegaciju u Beograd i da se od Ministarstva za kolonizaciju traži da se stanovnici Putnikova presele u Kačarevo. Ministarstvo je ovaj zahtev odbilo i umesto preseljenja meštanima Putnikova dodelilo pašnjak u površini od 23kj. koji se nalazi odmah uz selo, isti onaj pašnjak koji su meštani punih 10 godina tražili da im se dodeli”. Pašnjak je ustupljen koloniji Putnikovo na korišćenje a gruntovni vlasnik je opština Uzdin (danas mesna zajednica Uzdin).

Сланина, шаргија и још понешто

Nedaleko od gradića Nemea, na Peloponezu, postoji malo naselje Kalivija. Na prvi pogled ni po čemu se ne razlikuje od drugih mediteranskih sela: nekoliko kafanica i mnoštvo ljudi na ulicama, čak i u radno vreme. Gradska kuća je malo oronula, biblioteka i Centar za kulturu su se šćućurili negde u tišini njenog prikrajka.

Tamo se niko ne uznemirava kada vidi zalutale turiste. Jednostavno, naprave mesta na sklepanoj klupi. Klupe su, izgleda, obavezni inventar svakog dućana. Time je pitanje gostoprimstva rešeno.

Verovatno se niko od putnika ne bi ni setio da postoji ovo naselje kada ne bi kupio njihovo vino „Herkulovu krv” i kiseli sir koje su seljaci patentirali. E, zbog toga vredi ponovo doći i još jednom pročeprkati po prastarim podrumima kamenih kuća u kojima su zatrpane boce toliko stare da se ni domaćin ne seća njihovog porekla.

 

Фондови и збирке од изузетног значаја

Narodni odbor opštine Kačarevo (1950-1959)

Spisi:
Kutija: 19 (1950-1959)

Knjige:
Svesaka: 101 (1950-1959)
Od toga:

  1. Delovodnika 15
  2. Registara 7 (1950-1959)
  3. Računskih knjiga 79 (1950-1959)

Na srpskom.
Registraturski sređen.
Izrađen je sumarni inventar - 1 sveska (1950-1959)

 

Насељавање Franzfeld-a (Качарева)

Die Schwabenzüge

Im großen Stil begann die Besiedlung des Banat mit dem "Ersten Schwabenzug" (1722-1726) unter den Kaisern Josef I. und Karl VI.
In den Jahren 1749-1772 wurde dann eine neue Besiedlungsaktion, der sogen. "Zweite Schwabenzug" durchgeführt.

Als Kaiser Josef II. 1780 die volle Regierungsgewalt erhielt, setzte er sich für eine verstärkte Ansiedlung ein. In Zusammenhang damit erließ er am 1.Oktober 1781 folgendes "Patent": (Seite 30ff)

"Patent wegen der den augsburgisch- und helvetischen Religionsverwandten, dann den nicht unierten Griechen zu gestattenden christlichen Toleranz und ihres privat Exercitii Religionis."

Nun konnten auch evangelische Ansiedler gleichberechtigt einwandern.
(Dieses Patent war eingeschränkt - siehe 1.Sept.1859)

Најбројнији колонисти из Македоније

Најбројнији колонисти из Македоније су:

* Из Криве Паланке : Амповски, Атанасовски, Величковски, Младеновски, Милковски, Милошевски, Петровић, Петровски, Томчевски, Трајковски, Крстевски, Пеневски, Илијевски, Јаћимовски, Јосимовски, Митић, Стефановски, Спасић, Стојановски, Дојчиновски, Босковски, Велиновски, Станковски, Цветковски, Цветановски.
* Из Глабочице : Јаћимовски, Пешић, Петровић, Стефановић

 

Подела ритске земље Качареву 1868. год.

 

Ритска земља

Наредбом аустријског цара од 02.12.1867 године подељена је ритска земља граничарским општинама под условом да оне подигну насипе у року од годину дана и да половину откупе за 20 форинти по ланцу. Због одбијања општина рок је продужен за још три месеца - до марта 1868 године.

Хронологија Качарева од 1722 - 1945. год.

Geschichtstext - Zeittafel

* 1722-1726 - "Erster Schwabenzug" (Kaiser Josef I. / Kaiser Karl VI.)
* 1749-1772 - "Zweiter Schwabenzuug"
* 1780 - Josef II. wird neuer Kaiser
* 1.Oktober 1781 - Religionspatent - Kaiser Josef II. (eingeschränkt - siehe 1.Sept.1859)
* 1785 - in Deutschland "Strengster Winter seit Menschengedenken
* 1788 - 1791 - Österreichs sechster Krieg gegen die Türkei - Kaiser Joseph II.
* 1789 - 1795 : Französische Revolution

 

Wikipedia о Качареву

Качарево је село у јужном Банату, у Војводини, које припада општини Панчево. Налази се 11 km северно од Панчева и 21 km северозападно од Београда.

Franzfeld-Качарево по Војном плану и математичких размера је 1791 године изградио " Kaiser Leopold II " и у тадашње нове куће преселио је из Аустрије Дунавске Немце који су себе називали Швабе. У Качарево доселили су се 1792. године немачки досељеници. Тада је село носило име Franzfeld, по аустријском цару Фрањи Јосифу I.Од 1918. до почетка Другог светског рата, место је носило име Краљевићево. За време окупације 1941.-1944, Немци су поново своме селу вратили име Францфелд.

 

60 година од колонизације Качарева

ШЕЗДЕСЕТ ГОДИНА ОД КОЛОНИЗАЦИЈЕ КАЧАРЕВА

На подручју данашњег Качарева прво веће насеље настаје 1791. године досељавањем немачких колониста из Витемберга, Елзаса и Лотарингије. Село је настало у оквиру плана аустријске царевине да насели своје јужне границе поузданим немачким становништвом. Пре доласка Немаца овај крај је био ретко насељен, и то углавном Србима, који као православци нису уживали највише поверење царског двора. У самом Качареву налазила се само једна кућа у којој је живела породица Јована Татарина. Ова кућа је била и хан и прибежиште Србима који су бежали из Турске у Аустрију. У лето 1791. почиње прва колонизација Качарева и у село долази првих 100 породица. Градња села је завршена 1792. године, и у њему је држава изградила 104 земљорадничко — граничарске куће, 4 занатлијске, 4 државне зграде и општинско здање.